недеља, 10. фебруар 2013.

GMO, GMO, GMO






GMO,GMO,GMO
Probudio me cvrkut ptica ovog jutra. Nisu one uvek tako cvrkutave. To je odmah izazvalo kod mene podozrenje, te skočih još uvek bunovna i pogledah kroz prozor. Sve je tu. Taj park preko puta i kola koja jure putem i neki oblačci jutarnji. Pa, šta je sad? Načuljih uši. GMO(dži-em-o),GMO,GMO... Dobro čujem. Čudnih li ptica. Odakle li su? Ne liče na domaće. Mnogo su galamljive. Mora da su preletačice. Ali,odakle?A i  znaju engleski. Mora da su strani plaćenici. A i boje su im nešto čudne. Ne sive. Nego nekako svetlucaju zeleno. Pre neki dan pročitah da je zeleno boja sezone. Ma da, jesu stranci. Ili, ipak, dobro obučeni, negde preko, domaći izdajnici. Koga da zovem? MUP? Ne, ne, neće razumeti, a i ne mogu da čekam četiri godine da to izadje u javnost. Dotle će ovde biti letećih prasića. Niste čuli za eko-svinje? Doduše, nisu leteće, ali ja sve nešto mislim, ako se toga dohvate naši naučno-istrživački timovi, ne da neće da zagadjuju okolinu, već će biti letači, to je sigurno. Zašto? Pa, doći će vreme, da će kod nas samo letači preletači i prevrtači uspevati da prežive. Niste to čitali u predvidjanjima Tarabića?U Kanadi, ove eko-svinje nisu preživele. Poslednjih deset je eutanizirano prošle godine. Da zovem vatrogasce? Šta bi oni? Da pokušaju da ih skinu sa grana. Ako mogu mačiće, valjda mogu i ptičice. Pa, da. Okrećem broj. Javlja se dežurni. Onako uspaničena, kao uzorni gradjanin, krenem da objašnjavam, pa te ptice, te zeleno, pa plaćenici, pa GMO, GMO, GMO. S druge strane tajac. Odjednom čujem ljutiti bariton: gospodjo, odakle ste vi? Kako odakle? Iz ovog grada, ove ulice, gde ove ptičice dižu uzbunu. Sva sreća što nemaju ruke da lupaju poklopcima i šerpama. Unazadiće nas. To je neko njih poslao, da sad na pragu našeg uspeha, sruše sve. Ma, nije važno što mi nastavljamo nečijim utabanim stazama. Šta smo bili protiv? Ta ,svi smo mi naši. Ne, ne znam da li su za ili protiv. Ne mogu da ih intervjuišem, nešto mi deluju čudno. Nemaju prtljag. Nekako iskolačenih očiju i sa malim krilima. Čujte, morate da dodjete da ih odmah skinete i pravo u pritvor. Jer, ko kod nas udje u pritvorsku jedinicu, traje to šest meseci. Dokazi? Molim vas, a odakle ste vi? Ma, ima vremena za papirologiju.Hajde, ja ću da im se pridružim i čekam vas. Kako gde? Pa, na grani, gospodine vatrogascu, a mene ćete, valjda, morati da skinete. Požurite, evo ih stiže još. A, vi niste čuli za taj GMO, GMO, GMO? Niste? Pa, da, pošten, radni svet u ovoj zemlji, ne može više ni da spava. Podne? Pa, šta? Ja ne radim. 

Нема коментара:

Постави коментар